Vodeći ga, kako O. N. Četverikova upozorava, ,,u posthumano biće puno različitih čipova, kiborg svesti, integrisano u svetsku informacionu mrežu”. Sve je više naslova kojima se apostrofira da su internet i digitalizacija doneli svojevrsno preoblikovanje čoveka. Sâm L. Klajnrok, jedan od tvoraca interneta, smatra da je „Internet izrodio i neželjene pojave”, ali, istovremeno, „uveren je da njegove pozitivne strane nadmašuju one loše”, ističući pritom „da smo neke od tih [negativnih] stvari mogli da sprečimo” .
Zavisnost od
interneta i video igara
Internet, masovna primena informaciono-komunikacionih tehnologija, robotizacija i automatizacija danas snažno utiču i menjaju sve sfere ljudskog života
Jedna od vodećih negativnih pojava povezanih sa upotrebom interneta jeste zavisnost od interneta.
Zavisnost od interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Zavisnost od interneta, video igara kao i zavisnost od medija, televizije, mobilnih telefona ubraja se u tehnološke zavisnosti.
Pojedinci zavisnici od interneta pokazuju određene obrasce ponašanja kao što su:
- preterano razmišljanje o internetu,
- postepeno povećanje nivoa zadovoljstva proisteklog iz upotrebe interneta,
- neuspeh u pokušajima smanjenja štete od korišćenja interneta,
- bes i razočaranje kao rezultat podvrgavanja ovim pokušajima,
- povećanje vremena provedenog na internetu,
- problemi u socijalnim i profesionalnim odnosima zbog korišćenja interneta i
- radije pribegavanje upotrebi interneta nego rešavanju ili suočavanju sa problemima
Ponekad mladi, pre svega tinejdžeri, pokušaju da zamene pravi društveni život za onlajn društveni život.
Tokom komunikacije sa ljudima na internetu, mogu se smanjiti osećaji nesigurnosti i usamljenosti kod rizičnih grupa. Međutim, ceo taj proces vodi u još dublju izolaciju, nakon čega se mladi zavisni od interneta počinju najviše fokusirati na svoje onlajn odnose.
Indikatori zavisnosti:
Zavisnost od interneta je mnogo više od čestog proveravanja naloga na društvenim mrežama. Ova vrsta zavisnosti uključuje toliko jaku želju mladih da budu ’onlajn’, da im to ometa svakodnevni život. Sve ovo, dalje vodi u društvene i akademske probleme jer onlajn ponašanje počinje da ih sprečava u obavljanju dnevnih obaveza. Događaju im se izlivi besa, anksioznost, ili frustracije ako im se zabrani korišćenja interneta.
Sve navedene indikatore potencijalne zavisnosti od interneta, pogotovo u virtuelnim društvenim odnosnima, treba na vreme prepoznati i dalje, prema stepenu zavisnosti, delovati.
Primećuje se da pojedinci između 8 i 18 godina imaju najveći rizik pada u zavisnost od video-igara. Igranje video-igara doseže vrhunac u uzrastu između 8. i 15. godine.
