Rad sa bilingvalnom decom
Paralelno savladavanje 2 jezika.
Često me zovu ljudi iz dijaspore, uplašeni što njihovo dete još uvek ne progovara.
U pitanju je rani bilingvizam, odnosno savladavanje dva jezika do četvrte godine.
Usvajanje maternjeg jezika i usvajanje jezika sredine u kojoj žive u isto vreme.
Ukoliko se u porodici služe sa dva jezika istovremeno, dete će imati dva maternja jezika jer će ih učiti u isto vreme.
Dete mora da obradi sve informacije koje dobija iz dva jezika.
- Dete tada meša oba jezika.
- Neretka je situacija kada dete u vrtiću koristi jedan jezik, a u kući drugi jezik.
- Može se desiti da jedan jezik koristi češće od drugoga i da počne da bude bolji u njemu.
- Može se takođe desiti da deca na jednom jeziku bolje govore, a na drugom bolje razumeju.
Saznajte koji su moji predlozi za savladavanje dva jezika
- Dete prvo savlada osnove maternjeg jezika. Napravi dobru i sigurnu osnovu na koju nadograđuje drugi jezik.
- Osvestiti dete da je u pitanju drugi jezik i svaki put mu naglasiti da to nije onaj prvi.
- Dete na jednom jeziku govori sa majkom a na drugom sa ocem.
- Dete jedan jezik govori u kući, a drugi u vrtiću.
- Redovno testiranje poznavanja oba jezika.
- Angažovati profesionalca da vas vodi kroz process progovaranja vašeg deteta.
Neki put može da promakne neznanje jezika. Deca brzo pričaju, kući retko prepričavaju dešavanja iz škole, vaspitačice ne komentarišu jezik i govor već nekako uvek ponašanje deteta. Deca imaju rupe u poznavanju jezika koje nadomeštaju gestom, dranjem, plakanjem…..preskoče ili uopšte ne ispolje to sto su želeli da kažu.
Počinju da se služe frazama da bi ostavila utisak nekog ko poznaje taj jezik. Onda umesto da se popune te rupe, jer one promaknu kako roditeljima tako i vaspitačima, dete prelazi na sledeću govornu fazu sa lošom jezičkom bazom i zacemetira loš, nepravilan, skaradan govor. Dolazi i do problema u disanju, pravilnoj artikulaciji.
Ne žele sredini da pokažu da je ne razumeju i stoga se povlače, postaju inferiorni i sve više koriste fizičke načine komunikacije, koju sredina razume kao hiper aktivnost, agresiju ili autizam.
Kroz svoj rad sa bilingvalnom decom spasila sam desetine dece sa balkanskog govornog područja da ne primaju lekove zbog ovakvih, pogrešnih dijagnoza.
U praksi je stanje sledeće:
- Povlače se iz igre sa vršnjacima
- Ne javljaju se nikada za reč
- Počinju da mucaju da bi dobili na vremenu
- Problem sa jezikom se preliva na problem cele ličnosti, dete se povlači u sebe, ne želi da se druži ili samo učestvuje u igrama gde se trči, juri, skače, kako ne bi došlo u situaciju da priča. Počinje i da se bije, da ispoljava agresivno ponašanje, a opet, kažem vam iz straha da neko ne primeti da ne poznaje dovoljno jezik sredine.
Pogrešno je mišljenje roditelja da je dovoljno da se dete samo upiše u vrtić i da će poznavanje jezika prirodno samo doći. Dugo je vremena trebalo da roditelji shvate da ona stara izreka “baci dete u vodu i naučiće samo da pliva” više ne prolazi.
Na govoru i jeziku je potrebno raditi, naročito roditelji u inostranstvu i naročito u prve četiri godine. Poznavanje drugog jezika, odnosno jezika sredine u koju šaljete decu svaki dan ne može doći spontano.
Zamislite sebe kao malog da vas šalju tamo gde vas niko ne razume.
Budući da deca uče imitacijom i ova deca će pratiti grupu ali će često ispoljiti inferiornost koja ih može pratiti ceo život.
Dakle poznavanje jezika nije samo ta verbalna komponenta ličnosti već zadire duboko u psihologiju same ličnosti. Pogotovo što je jezik balkana dijametralno suprotan po svemu, ali baš po svemu, od engleskog, španskog, nemačkog. Ne zavaravajte se naučenim frazama sa crtanih filmova ili rečenicama koje ponavljaju vaspitačice, a deca ih usvoje, jer te iste vaspitačice ne razumeju vaše dete, one ne razumeju kada se vašem detetu piški, kaki ili kada ima neku drugu potrebu.
Osnovni savet:
Pozovite babe i dede da borave kod vas u inostranstvu neko vreme, oni mogu da pričaju na maternjem jeziku sa vašim detetom dok vi radite. Neka pruže podršku vašem detetu u izgradjivanju baze maternjeg jezika kako bi u sledećoj razvojnoj fazi moglo preći na učenje jezika sredine.
Drugi predlog je da sa učenjem drugog jezika otpočne kada savlada osnove prvog jezika. Predlog je da dete u toku prve dve godine usvoji jedan jezik i kada učvrsti bazu tog jezika započeti sa učenjem drugog jezika.
Najčešći problem sa kojim se susrećem u svakodnevnom radu je da se krene sa učenjem drugog jezika u kasnijem periodu , a da dete još nije ovladalo osnovama prvog jezika. Neretko dolazi do usporavanja razvoja oba jezika, opšte regresije, mucanja, povlačenja u svoj svet.
Neophodno je učvrstiti bazu materijalnog jezika, pa tek onda krenuti sa učenjem drugog jezika. Nemojte se zavaravati ako dete izgovara neke naučene fraze koje je pokupilo iz crtanih filmova jer to ne znači da govori taj jezik. Neretko roditelji upadaju u zamku učenja jezika preko crtaća. Onda ne bi postojale škole jezika jel da? Svi bi učili preko crtanih filmova.
Ovde moramo napomenuti da uvodjenje dva jezika paraleleno ne mora dovesti do problema, sve može ići glatko. Međutim ne trebamo zaboraviti da nismo svi isti i nemamo svi isto sposobnosti i naklonosti ka jezičkom razvoju. Dakle, ne treba se izjednačavati sa” koleginicinim detetom” koje je sve lepo savladalo nego dopustiti detetu da ima svoj tempo i tok razvoja govora.
Naravno, ovo se ne odnosi na onu jezički talentovanu decu ali ne zboravite nismo svi talentovani i nije fer da nas uporedjuju sa nekim koji je u nekoj funkciji prirodno iznad nas. Nije u redu meriti našu decu aršinima koje su postavilia neka druga deca koja imaju izražen talenat. Možda naše/vase dete ima neke druge talente koje upravo zbog ovog malog nedostatka ne može da ispolji.
Deca iz dijaspore u kasnijem uzrastu uvek bolje nauče jezik sredine u kojoj žive nego maternji, iako u kući govore maternji jezik. Postepeno sve lošije pričaju maternji jer sa vršnjacima , na televiziji, u igricama, u prodavnici, prilikom sporta koriste jezik sredine u kojoj žive. Ali do ove faze treba doći, a ne uplašti se dijagnoza sredine tipa dete vam je autistično, ima ADHD, čudnog je ponašanja, agrsivno je, zaostalo je. Sve su ovo stresovi sa kojima se susreću roditelji iz dijaspore.
